BANJA GORNJA TREPCA - TURISTICKI VODIC

 

Nalazi se 150 km južno od Beograda

Indikacije:
Reumatske bolesti, neuropsihijatrijske bolesti (multipla sklerpza, stanja posle preležanog mijelitisa i encefalomijelitisa, adhezivni spiralni arahnitis, postreumatske mijelopatije, cerebralna paraliza, mono i polineuritisi, neuroze, neurastenije distonije depresivna stanja), bolesti gastrointestinalnog trakta, oboljenja perifernih krvnih sudova

Prirodni lekoviti faktori:
Blago radioaktivne termomineralne vode ove banje imaju aktivna biološka dejstva na čovečiji organizam

Kulturno-istorijski spomenici u okolini:
U neposrednoj blizini ove banje je manastir Vujan i Crkva Sv. Bogorodice, antičko groblje i bogata etnografska baština

Prirodne vrednosti u okolini:
Lečilište Gornja Trepča se nalazi u mirnom, tihom, klimatski povoljnim i prirodno lepom ambijentu. Klimatski uslovi ove banje deluju umirujuće i okrepljujuče za čovečiji organizam. U blizini je i atraktivno lovište bogato sitnom i pernatom divljači

Sportsko-rekreativni sadržaji:
Na desetak kilometara od banje se nalazi poznata ergela, koja organizuje i školu jahanja

Istorija
Gornja Trepča datira iz srednjeg veka, ako se uzdamo u podatke iz narodnih predanja. Krajem XIX veka Dr Jovan Cvijić, boraveći u ovom kraju zabeležio je pripovedanja najstarijih ljudi u Gornjoj Trepči, koji navode da je u banji za vreme turske vladavine u njoj postojalo sedam kuća i mala crkva. O istoriji sela govori i karta Srbije koju je izradio nemac Langer 1718. godine.

Prema legendi, srpskog vojnika, vraćajući se sa Kosovskog boja put je naneo u Gornju Trepču i gde je on ostavio bolesnog konja, koji se nije mogao više kretati, da ugine pored izvora, na kome se danas nalazi Banja. Legenda kaže, da je vojnik nastavio put pešice. Konj, ostavljen kraj izvora, se valjao po barama i blatu i pio vodu. Posle nekoliko dana kaluđeri obližnjeg manastira Vujna začudiše se kada čuše rzanje i videše zdravog konja. Odmah im bi jasno da mu je pomogla voda u klisuri Besnog potoka, koga tada nazvaše Banja, i počeše da je koriste, da je piju i kupaju se u njoj. Vremenom se proneo glas o lekovitoj vodi, koja je dobila ime Svetinja. Kaluđeri su podigli dve zgrade brvnare da u njima borave i leče se oboleli od kostobolje i srdobolje.

Banja je dobila naziv po istoimenom selu, u čijoj se neposrednoj blizini nalaze termomineralni izvori. Na njenim izvorima, po legendama, tražili su okrepljenje učesnici kosovskog boja, zatim vojnici prvog i drugog srpskog ustanka, između ostalih i legendarni junaci tog doba, proslavljene vojvode Jovan Kursula i Lazar Mutap.

Sledeća pisana zabeleška je od Radomira Ilića, koji prilikom antropogeografskih proučavanja ljubićkih sela 1898. godine piše, pored ostalog, o toplim izvorima u Gornjoj Trepči da leče od rana i reumatizma.

Dr M. Nikolić i dr A.Zege iznose 1904. godine da voda Gornje Trepče leči reumu.

Podaci o ovoj baji mogu se pročitati i u listu "Čačanski glas" iz 1934. godine, koji ukazuje na lekovita svojstva banje: "U našoj zemlji ima dosta banja i mineralnih izvora, ali retka je banja kao što je Trepčanska, koja je zbog svoje lekovitosti nazvata svetom i čudotvornom banjom. Hiljade posetilaca spasili su se u njoj reume, išijasa, živčanih i drugih bolesti, a naročito kostobolje i ženskih bolesti, jer zbog svog radioaktivnog dejstva Banja je nenadmašna. Ona nema neko osobito uređenje, ali pošto je na padinama Vujna i ograđena šumom, pravi je duševni odmor za sve umorne..."

Institut za medicinsku hidrologiju i klimatologiju iz Beograda izvršio je hemijsku analizu vode 1957. godine i konstatovao da je voda lekovita i da pruža povoljne mogućnosti za lečenje reumatskih i ginekoloških bolesti.

Početkom 1970. godine Balneološki institut iz Beograda posle fizičko-hemijskih analiza termomineralne vode uvrstio je Gornju Trepču u red prirodnih lečilišta, a početkom 1977. godine, banja je zvanično postala prirodno lečilište, a ostala je anonimna praktično, sve do otkrića radioaktivnosti njene vode.

Položaj i priroda
Gornjo-trepčanska Banja poznata je i pod nazivom »Atomska banja«. Banja kod sela Gornje Trepče smeštena je u jugozapadnoj Sumadiji, osam kilometara severoistočno od ibarskog puta Beograd-Kraljevo. Do Banje se dolazi putem koji se odaja od ibarskog puta kod sela Stančići, blizu raskrsnice Preljina. Lečilište je uda­ljeno od Čačka 18 km, a od Gornjeg Milanovca devet kilometara. Smeštena je u dolini rečice Banje (poznate još I kao "Besni potok"). Leži u podnožju visova Bukovika (850 m) i Velikog Vujna (857 m). Nad­morska visina lečilišta je 440 m. Zahvaljujući pogodnoj nadmorskoj visini, ova banja je ujedno i vazdušna banja.

Autobuske veze sa Banjom su nedovoljno razvijene. Pored redovnih autobuskih linija od Čačka, koji i pored svoje odlične povezanosti sa ostalim većim gradovima u Srbiji, veoma su retki autobuski prevoznici koji imaju direktne veze sa banjom.

Do Gornje Trepče može se stići i železnicom do Čačka, a odatle redovnom autobuskom linijom.

Klima banje je umereno-kontinentalna izrazito blaga sa malim kolebanjima godišnje temperature, zahvaljujući veoma bogatom biljnom pokrivaču. Ovakva klima na organizam deluje umirujuće i okrepljujuće, te gosi u banju dolaze ne samo radi lečenja, već i da bi uživali u njenim prirodnim lepotama, i odmorili se na "čistom vazduhu", udaljeni od gradske buke i vreve.

Mineralni izvori
Gornjotrepčanska Banja je tek početkom 1977. godine zvanlčno postala prirodno lečilište. Međutim, ona nije nova banja, iako nema tradiciju naših starih prirodnih lečilišta. Posećivana je u prošlom veku i između dva svetska rata. Koristili su je još srpski ustanici prošlog stoleća. Po predanju u njoj su viđali rane poznati junaci Jovan Kursula i Lazar Mutap, pa je banjski izvor lekovite vode nazvan "Svetinja", a Besni potok Banja. U jednoj belešci iz 1898. godine piše: "Iako je ova banja neuređena, preko celog leta je pose­ćuju bolesnici iz Gruže, takovskog i Ijubičkog sreza i u njoj se leče od reu­matizma i rana". Šest izvora sumporovite i zemno-alkalne vode i dva bazena u banji kod Gornje Trepče navodi i M. Leko 1922. godine. Banja je, pak, ostala anonimna sve do otkrića radioaktivnosti njene vode.

Analiza mineralne vode donela je preokret u valorizaciji lečilišta. Konstatovana je njena radioaktivnost, kao i prisustvo veoma retkog minerala cezijuma.

Banja je u poslednjoj deceniji postala stecište mnogobrojnih bolesnika, kako onih za čiju je bolest indicirana, tako i onih sa nedefinisanom dijagno­zom oboljenja. Iako lečilište u početku nije imalo ni najosnovnije banjske objekte, bolesni su uporno posečivali Banju, jer je utvrđeno da njena radio­aktivna voda i blato leče razne bolesti, a prvenstveno zapaljenski, degerativni i ekstraartikulami reumatizam. Oblaganjem mineralnog blata uspešno se leči išijas i lumbago. Dobri rezultati su postignuti i u rehabilitaciji hroničnih reumimatičara, uz sinhronizovanu upotrebu lekova i primenu fizikalne i druge terapije, Ustanovljeno je da se u ovoj Banji mogu lečiti cerebralna paraliza, multipleks skleroza, neke nervne bolesti i čir želuca.

Gornjotrepčanska Banja koristi dva kaptirana izvora vode temperature 30 i 30,5°C sa kapacitetom od 15,5 odnosno 2,5 l/sec. Takođe postoji česma vode temperature 28°C (0,4 l/sec).

Fizičko-hemijska analiza mineralne vode ukazuje na najveće prisustvo magnezijuma i kalcijuma, natrijuma i kalijuma, odnosno hidrokarbonata, sulfata i hlora, dok su od koloidalno rastvorenih oksida zastupljeni silicijum-dioksid, gvozda i aluminljum-oksid. U hidrokarbonatnoj i zemnoalkalnoj slabo sumporovitoj vodi, koja izbija sa dubine od 20 i 45 m, zastupljeno je mnoštvo minerala: barijum, srebro, mangan, olovo, bakar, hrom, nikl, dalje cezijurn, rubidijum, stroncijum, nobijum, kobalt, vanadijum, titan, uran, radon, radijum. Cezijurm je u vodama Srbije prvi put otkriven u Gornjotrepčanskoj Banji. U peloidu ima daleko više litijuma, stroncijuma i rubidijuma (značajnih u lečenju nervnih i reumatičnih obo­ljenja), nego u termalnoj vodi.

Rekreacija i izletišta
Zahvaljujući svom položaju gosti banje mogu uživati kako u prirodnim lepotama tako i posetiti niz kulturno-istorijskih spomenika, kojima je ovo područje zaista bogato: crkvu Svete Bogorodice, manastir Vujan, manastire Ovčarsko-Kablarske klisure, ali i videti i etnografsku baštinu ovog kraja: stare vodenice. Činjenica da je banja veoma blizu Čačka i Gornjeg Milanovca, pruža odlične mogućnosti za organizovanje izleta. Odlaskom na izlet u Čačak, mogu se videti: Rimske terme iz III veka p.n.e, Galerija "Nadežda Petrović", konak gospodara Jovana Obrenovića iz prve polovine XIX veka, kuće poznatih ličnosti: kuća vojvode Stepe Stepanovića, dr Dragiše Mišovića, ali i spomenik Nadeždi Petrović, avangardnom slikaru impresionisti i velikom rodoljubu, rad čuvenog vajara Ivana Meštrovića.
Odlaskom u Takovo, videćete spomenik legendarnom ustaniku Tanasku Rajiću.
U blizini Čačka je Ovčarsko-kablarska klisura sa deset manastira, sa tri veštačka jezera - Parmenac, Ovčar Banja i Međuvršje, pa ljubitelji ribolova mogu uživati u lovu na šarana, soma, štuku, klena, skobalja, krkušu, bucova, deveriku), a ostali se mogu rekreairati plivanjem, veslanjem, ili potražiti zabavu u sportovima na vodi.

Pored Čačka, gostima su dostupni mnogobrojni kulturno-istorijski i prirodni motivi Gornjeg Milanovca i njegove najbliže okoline. Može se posetiti manastir Vraćevšnica iz 1431. godine, zadužbina vojvode Radića Postupovića, poznatog junaka iz narodnih pesama pod imenom "Oblačić Rade", zatim Takovo, gde je 1815. podignut II srpski ustanak protiv Turaka.

Od prirodnih atrakcija svako se značajem ističe planina Rudnik kao najviša planina Šumadije (1132 m) sa koje se može uživati u vidiku na čitavu Šumadiju. Na Rudniku imate priliku da vidite i " Ostrovicu", najbolje očuvanu vulkansku kupu u Srbiji sa ostacima istoimenog srednjevekovnog grada iz 1325.god., prestonicom velikog župana Nikole Altomanovića.
One koji se, ipak odluče da ostanu u banji, mogu posetiti na rečici i jazovima oko 24 vodenice, kao izuzetnu etnografsku retkost i baštinu ovog kraja. Okolina banje ukrašena je četinarskim šumama dok su planine Vujan i Bukovik obrasle šumama hrasta, cera, graba, belog jasena, zatim brestom, lipom, bukvom sa proplacima u proleće i početkom leta pretvaraju u oaze cveća. Lekovita voda i blato Gornjotrepčanske Banje privlače sve veći broj bolesnika kako domaćih tako i stranih.